Najveći muzički festival na Balkanu, i jedan od najvećih u Evropi, pod nazivom Exit, se svake godine održava na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, u Srbiji. Prošle godine je festival okupio oko 300.000 učesnika, a nastupili su izvođači kao što su Wiz Khalifa, The Prodigy, Ellie Goulding, David Guetta i drugi. Učesnici su bili iz oko 60 zemalja sveta, a nesumnjivo i mnogo mladih ljudi sa Kosova, kojima je neviđenom slučajnošću prilikom prelaska graničnog prelaza sa Srbijom izdat papir poznat kao Entry-Exit. Ovaj dokument je preveden kao „ulaz-izlaz“, a o kojem su se Priština i Beograd dogovorili u okviru Sporazuma o slobodi kretanja iz 2011. Kosovski građani koji prelaze granicu sa Srbijom moraju sa sobom da imaju ličnu kartu, kao i da im se izda ovaj dokument, koji se izdaje prilikom ulaska i važi na tri meseca. Ironično, ovo je pred-ulaznica i za festival Exit.
Interesantno je da uz ličnu kartu i ovaj „papir“ kosovski građani mogu i da lete sa aerodroma u Beogradu i Nišu. Očigledno je da pri sebi trebaju da imaju i pasoš i vizu za treće zemlje, iako vlasti u Srbiji to ne traže.
Koliko god zvučalo komplikovano, ovo je mnogo bolje nego što je bilo pre 2011. ili pre Sporazum o slobodni kretanja, pri čemu je ulazak ili tranzit kroz Srbiju bio dozvoljen samo sa dokumentima bivše Jugoslavije koje je posedovao veoma mali broj kosovskih građana i to samo u prvim godinama posle rata. Kao rezultat toga, broj kosovskih građana koji su imali koristi od ovog sporazuma je veoma veliki. Ovo je doprinelo olakšavanju života građana i svojevrsnoj „normalizaciji“, zbog koje se je i odvijao dijalog, kao što poziva Rezolucija UN-a, odakle i potiče ovaj proces.
Dodajmo ovde i ekonomsku korist jer je korišćenje Srbije kao tranzitne zemlje do drugih evropskih odredišta smanjilo udaljenost i smanjilo troškove putovanja. Na primer, za putovanje sa Kosova (Prištine) u Nemačku (Berlin) preko Srbije, udaljenost je 1747 kilometara, dok je kroz Albaniju 2075, a kroz Hrvatsku i Crnu Goru udaljenost je 2168 kilometara. Dakle, oko 650 km manje, manji troškovi goriva, manje troškova za hotelski smeštaj i putarine ili čak i avionske karte.
Imajući u vidu veliku dijasporu Kosova, iznos ovih troškova na godišnjem nivou se meri u milionima. Prema zvaničnim statistikama Policije Kosova, u 2011. (pre sporazuma) je zabeleženo oko 650 hiljada ulaza-izlaza dijaspore na granici sa Srbijom. U 2016. taj se broj popeo na preko 1,5 miliona ili 230%. Takođe, prema ovim podacima, zabeleženo je i povećanje od preko 200% u broju prelazaka građana sa Kosova u Srbiju, a u 2015. taj broj je dostigao skoro 4 miliona ulazaka-izlazaka građana između Kosova i Srbije.
Drugi segment ovog sporazuma je prelazak automobilima. Vozačke dozvole Kosova, kao i polise osiguranja, su sada priznate u Srbiji. Dozvoljene su čak i KS tablice, za razliku od RKS, koje je potrebno zameniti probnim tablicama.
U međuvremenu, Kosovo i Srbija su postigli dodatni sporazum, poznat kao „Sporazum o nalepnicama“, ali isti nikada nije sproveden. U slučaju implementacije ovo bi omogućilo prolazak svakog vozila, samo što bi vlasti obe zemlje prekrivale simbole jedna druge na tablicama, postupak koji je mnogo jednostavniji od probnih tablica. Bilo bi dobro da se u sprovođenju navedenog Kosovo i Srbija slože oko „nalepnica“ i time bi se eliminisalo svako eventualno zaustavljanje na granici.
S obzirom da je Priština nastavila da koristi KS tablice ovo je stvorilo olakšice, posebno za mnoge srpske građane koji žive na Kosovu; prema nedavno objavljenom istraživanju NVO-a Aktiv 87,20% ispitanika iz srpske zajednice na Kosovu je preuzelo lična dokumenta Kosova. Ovo je omogućilo normalizaciju kada se zna da je situacija u ovoj oblasti ranije bila haotična. Korišćena su vozila bez tablica i osiguranja, a veliki broj istih nažalost i dalje saobraća po severnim opštinama Kosova.
Očekivanja građana su da sve zemlje Zapadnog Balkana napreduju ka Evropskoj uniji. Onda više neće biti graničnih prelaza, a ni carina. Ljudi, automobili i roba će prolaziti bez zaustavljanja prilikom prelaska iz jedne zemlje u drugu. Biće puno onih koji će ići na Exit sa Kosova, a isto toliko će dolaziti iz Srbije na Dokufest u Prizrenu. Do tada, obe vlade moraju da ulože više napora i iskrenije se angažuju na normalizaciji i „evropeizaciji“ odnosa. Na kraju krajeva, sigurnost, zaposlenje i sloboda kretanja su veoma važni za građane svih naših zemalja.
Evropskoj uniji ostaje, uprkos unutrašnjim izazovima, da ponudi ubrzanje procesa učlanjenja za sve zemlje u regionu. U slučaju Kosova i Srbije, potrebno je ubrzanje primene sporazuma postignutih u tehničkom dijalogu. Strane bi stoga trebale da sednu za stolom i dogovore se o napredovanju u primeni postignutih sporazuma, poput sporazuma o regionalnoj saradnji ili čak o uzajamnom priznavanju univerzitetskih diploma, kao i o postizanju novih sporazuma koji bi omogućili potpunu normalizaciju odnosa između dva društva.
Ovaj članak je izveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije isklјučiva je odgovornost Grupe za zagovaranje javnih politika Kosova i Srbije i ni na koji način se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.
